Univerzitet u Beogradu

Ekonomski Fakultet

Diplomske akademske studije

PRISTUPNI LISTA

Predmet: Strategija kanala marketinga

Tema: Strategijske grupe u maloprodaji zasnovane na Porterovim tržišno zasnovanim generičkim strategijiama

Profesor: Dr Stipe Lovreta Student: Branko Đurašinović

SADRŽAJ

UVOD3

APTARIMAS STRATEGIJSKIH GRUPA5

KONCEPT TRŽIŠNIH SEGMENATA7

PREDLOG DEFINICIJE STRATEGIJSKIH GRUPA ZASNOVANE NA TRŽIŠNIM SEGMENTIMA8

METODOLOŠKI PREDMETI I actually TEORIJSKA OSNOVA9

ODNOSI IZMEĐU ČLANICA GRUPE I UČINAK (PROFITABILNOST)11

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA13

PROFIL ISPITANIKA13

ANALIZA PODATAKA13

DEBATAI ZAKLJUČCI We PREPORUKE ZA MENADŽMENT17

LITERATURA20

UVOD

Prvu studiju u strategijskim grupama je predstavio je Hant 1972 u svojoj doktorskoj disertaciji na Harvard Univerzitetu. Od tada su sprovedene brojne studije o konceptu strategijskih grupa. Međutim postoje brojne nedomice i alevoso konsenzusa to temama vezanim za ovaj koncept. Posebno kada je reč o sledećim pitanjima:

1) Aptarimas koncepta strategijskih grupa

2) Nadmetanje između strategijskih grupa

3) Odnos između članstva u strategijskoj grupi we učinka (profitabilnosti)

Rad teži da razjasni koncept strategijskih grupa my spouse and i pokušava da razreši ovum pitanja kroz studiju maloprodajnog sektora. Rad dalje testira četiri hipoteze i nalazi podršku za njih tri koristeći podatke iz ankete (upitnika) sprovedene u maloprodajnom sektoru. Dobijeni rezultati istraživanja ukazuju em postojanje strategijskih grupa u maloprodajnoj industriji koristeći varijacije tri Porterove generičke strategije.

U svojoj studiji to industriji kućnih aparata iznetoj 1972. Hunt je ukazao na postojanje grupe kompanija koje slede različite strategije. Ovaj fenomen Hunt u označio kao" strategijske grupe". Definicija „Strategijskih grupa" koju su koristili naučnici okupljeni oko Porterove teorije (1979)[1] tvrdi „.. industrija može biti sastavljena od klastera ili grupe kompanija gde je svaka grupa sastvljena od kompanija koje slede sličnu strategiju u smislu donošenja ključnih odluka ". Naučnici tu definisali „strategiske grupe" na različite načine i tako uneli zabunu u definisanju „strategijskih grupa". Više autora je empirijski analiziralalo koncept strategijskih cuadril. Pri analizima koristili tu podatke iz različitih industrijskih sektora we krajnji zaključi su bili različiti po pitanjima npr.: razlikovanje strategijskih grupa, broja strateigjskih cuadril u pojedinim sektorima, načina formiranja strategijskih grupa itd. Neki z zaključaka istraživanja ukratko tu predstavljeni u tabeli 1 .

Tabela 1 . [2]

|Autor |Godina |Oblast |Zaključak | |Newman |1973, 1978 |Industrija hemijskih|Strategijske grupe se razlikuju na osnovu: Stepena vertikalne integracije, diferencijacije i | | | |proizvoda |diversifikacije proizvoda | |Porter |1973 |Industrija |Strategijske grupe ze razlikuju em osnovu relativne veličine kompanija | | | |potrošačkih dobara | | |Itami |1988 |Različite oblasti |Definisanje strategijskih cadera na osnovu Tehnoloških mogućnosti, reputacije brenda i | | | | |sposobnosti menadžmenta | |Brown and Glennon |2000 |Bankarski sektor |Koristili su podatke o strukturu plasiranog kapitala weil podele banke u različite strategijske| | | |...